<TAG1>
vituperatio, onis
<TAG2>
 <i>f</i> [vitupero I]<br><b>1)</b> порицание, поношение, упрёк, укор: vituperationi esse <i>C</i> быть достойным порицания; vituperationem subire <i>C</i> <i>или</i> in vituperationem venire (adduci, cadere) <i>C</i> навлечь на себя порицание, заслужить упрёки; communi vituperatione reprehendere <i>C</i> считать предосудительным с общепринятой точки зрения;<br><b>2)</b> недостойное поведение, позор (vituperationem effugere <i>C</i>).
<TAG3>
